Дејан Бошковић боравио је на Малти где је пратио рад тамошњих наставника. Он нам преноси своје искуство:
,,У оквиру пројекта „Еразмус плус“ добио сам задатак који на енглеском говорном подручју називају „Job shadowing“. Циљ је био да посетим једну школу на Малти и да прикупим искуства у раду са ђацима, али и о тамошњем школству. Моја школа се налазила у граду Слијему. Школа се зове „Newark School“ и има 108 ђака узраста као и у нашој школи. Школу сам посетио у периоду од 15. до 19. октобра 2018. На Малти школовање почињу са четири године, тако да са девет година ђаци већ сасвим добро и причају и пишу на енглеском језику. Овај језик је званичан у тој држави и када полажу завршне тестове, а полажу их из свих предмета, то чине на енглеском језику. Зато се овом језику, али и другим језицима који се уче у школи (малтешки, италијански и шпански) придаје велики значај. Други предмети су врло слични као и наши, само што они имају већу изборност. Рецимо, у школи у којој сам био од природних наука биологија је обавезна, а физику и хемију ђаци бирају. Но, ако желе да буду лекари када порасту, морају да похађају сва три предмета. Мислим да су часови у нашој школи много креативнији и занимљивији, а наставна средства богатија. Ипак, велики значај се придаје образовању и ученици су свесни тог значаја. Њихови узори су им образовани људи који добро говоре више страних језика. Васпитни значај је код њих маргиналан, али, колико сам видео, на часовима нема већих проблема са дисциплином. Имају „казне“ за ђаке, а оне се састоје у томе да након часова морају да проведу још неко време у школи. Одељења у овој малој школи су мала и има их од троје до петнаестак, тако да рад може сасвим лепо да се одвија. Ђаци имају приличну слободу током часа и не устручавају се да постављају разна питања која су им интересантна. Постоје и часови посвећени томе да ђаци слободно говоре о својим осећањима, а има и таквих часова у оквиру предмета „Животне вештине“ где причају о култури свог народа. Ово је важно јер је школа интернационална и у једном одељењу се могу наћи ђаци из разних држава и континената. Како би приближили културу свог народа, ђаци доносе ужину која се једе на њиховом поднебљу. Изгледа да је најчешћи начин како да се премости „јаз“ између различитих народа преко – хране. У одељењима млађих разреда увек је ту по један ђак који захтева посебну пажњу. Са таквим ђаком ради још једна одрасла особа (персонални асистент) и његове активности су другачије. У старијим разредима највећи проблем је непознавање енглеског језика јер деца пристижу стално из разних крајева света и са различитим предзнањима. У тим случајевима наставници су упорни и заједничким снагама раде на томе да ђаци, осим знања из конкретних предмета, науче и да причају на енглеском. Мој утисак је да су Малтежани веома опуштен народ и да такав однос имају и према послу. Са друге стране, велики значај придају развијању одговорности код ђака. Ђацима је много тога доступно, али шта ће искористити зависи од њих самих. Школа им штампа посебне роковнике (који имају лого школе на насловној страни), где уписују своје дневне обавезе (имају врло обимне и захтевне домаће задатке) и шта све треба да науче. То не значи да увек испуне све што запишу, али се вежбају да буду професионални и то је једна добра ствар. Заправо, много тога доброг сам видео и верујем да ће та искуства помоћи да унапредим сопствени рад у мојој школи. "
0 Comments
|
|